Miodrag Zečević

profesor Univerziteta

Jovan R Popović

direktor Arhiva Jugoslavije

Dokumenti iz istorije Jugoslavije

III tom

SAOPŠTENJE BR. 47

Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

U prethodnim saopštenjima Državna komisija utvrdila je, na osnovu autentičnih italijanskih isprava i na osnovu objava u službenom listu okupatorske "vlade" u Zadru, da su BENITO MUSSOLINI, general MARIO ROATTA i guverner GlUSEPPE BASTIANINI odgovorni kao inicijatori i naredbodavci za zločine uzimanja i ubijanja talaca u "anektiranoj" Dalmaciji. Na osnovu tih uredaba sa zakonskom snagom, naredaba i uputstava, organi civilne uprave, pomognuti od redovne italijanske vojske i od organizacija fašističke stranke izvršili su dugi niz zločina te vrste. Grozni su bili dani italijansko-fašističke strahovlade u Dalmaciji. Nevini ljudi brutalno su otimani iz kruga svojih mirnih porodica da bi bili postrojeni pred fašističke plotune. Varvari u blistavim uniformama, do zuba naoružani, smatrali su podli zločin za junaštvo. Ogrezli u nevinoj krvi, oni su sa strašću išli sve bezobzirnije svome cilju - potpunom istrebljenju našega življa u zemlji koja ih prezire. MUSSOLINI nije bio zadovoljan tempom krvavoga kola koje je poveo guverner BASTIANINI, pa je februara 1943. na njegovo mesto poslao FRANCESCA GIUNTU, oprobanog istrebljivača Slovena. Od tada je Dalmacija formalno zaplivala u krvi i plamenu. Po zlu upamćeni general GASPERO BARBERA, general BRANCATI, karabinierski potpukovnik GUALTIERO SESTILLI, kapetan BUNGARO i drugi popustili su na volju svojim delikventskim porivima.

Fašistički sudovi smrti

Osude Specijalnog i Ratnog Vojnog suda, streljanja na osnovu Bastianinijeve naredbe od 7. juna 1942, nisu se FRANCESCU GlUNTI-u činili dovoljno efikasnima. Uzimanje i streljanje talaca u masama, u praksi inače uvedeno i pojedinačno vršeno od početka okupacije, postaje sada pravim sistemom terorističke vladavine okupatora.

Na osnovu dokaznog materijala koji je Hrvatska zemaljska komisija dosad prikupila, Državna komisija utvrđuje da su italijansko - fašistički okupatori u samom srezu šibenskome za vreme od nepuna četiri meseca, marta-juna 1943. ubili 140 talaca.

Za jedan telegrafski stub tri talačke glave

Pod brojem Gab. br. 1350 izdao je zadarski prefekt general BARBERA 28. aprila postupak za streljanje talaca. Maja 19, pod Gab. br. 1350/4, izdao je obznanu, da se svi muškarci od 21 do 50 godina sa područja zadarske Prefekture koji su internirani na Molatu kao rodbina "begunaca proglašuju taocima za dela izvršena od partizana." Videćemo da su kao taoci uzeti mladići ispod tog uzrasta pa streljani, da su uzimane i žene, da su uzimani i streljani i muškarci koji nisu bili rodbina "begunaca", niti internirani na Molatu.

U prvoj polovini maja BARBERA je avionima spuštao letke na našem jeziku - bez oznake datuma, bez ičijeg potpisa ili oznake vlasti ili ustanove koja ga izdaje, bez oznake štamparije - u kojima se kaže:

"1) - Za svaki odrezani ili oboreni stub (telegrafski i telefonski) biće na mestu streljana tri taoca.

2) - Za svaki čin sabotaže protiv stubova ili žica može broj streljanih lica biti povećan u razmeru sa veličinom štete.

3) - Sela, krajevi i gradovi uzduž oštećenih linija biće lišeni životnih namirnica. Gornje vredi u odgovarajućem razmeru takođe i za štetu nanesenu izola torima elekričnih vodova".

Kada je okupatorov komesar za srez Šibenik general Brancati, dobio prefektov propratni akt od 7. maja, Gab. br. 1470, uz pošiljku tih letaka, vlastoručno je na njemu napisao: "Najzad!" ("finalmente!").

Spiskove talaca imala je izrađivati Kvestura u Zadru u sporazumu sa upravnikom koncentracionog logora na Molatu. Stvarno su, međutim, kod toga sa-rađivale sve, i najniže, policiske, vojničke i građanske vlasti, kao i mesni faši i brojni pojedinci svojim denuncijacijama. U Šibeniku je odlučujuću reč imala komanda karabiniera. Potpukovnik SESTILLI je stavljao prefekturi konačne pred-loge o uzimanju ili zamenjivanju talaca. Aktivni pomagači kod toga bili su mu kapetan BUNGARO i maresciallo FAIS, prvi obaveštajac policiskogotseka - Nukleo Informativo - unutrašnje karabinierske čete u Šibeniku. Odluke o streljanju donosio je prefekt lično.

Marta 2, pod Gab. br. 604, naredio je BARBERA generalu BRANCATIU da pošalje u Zadar pet žena, koje će se kao taoci streljati. Brankati mu je 4. marta poslao ove žene: Iku Vulinović, pok. Krste iz Radonića, Dragu Ercegović Milanovu, Veselu Karamarić, Šimu Nikić i Dumu Zaninović, sve iz Šibenika.

Marta 3, pod Gab. br. 604, naredio je isti Barbera da se pošalje u Zadar pet muškaraca koji će se kao taoci streljati. Marta 5, poslati su u Zadar: Frane Friganović, težak iz Šibenika, težaci: Ive Vukićević Antin, iz Radonića, Paško Čvrljak Nikolin, Nikola Vrčić i Ante Vrčić sa Konjevrata.

Marta 19. streljan je u Brguljama na Molatu već pomenuti talac iz Šibenika Frane Friginović sa još 7 drugih talaca, dovedenih iz zadarske tamnice.

Aprila 6. streljani su u Pirovcu taoci: Ljubomir Kapov i Ante Sladić, oba iz Betine. Stanovništvo je naterano da prisustvuje streljanju.

Aprila 10. streljani su u Pirovcu taoci: Niko Špadina iz Tijesnoga i Stanislav Meić Ivanov sa Dazline, seljaci. Streljanje je izvršeno na seoskom trgu, a stanovništvo je naterano da prisustvuje.

Aprila 21. streljani su u Lozovcu kao taoci: Marko Vulinovic i Jakov Rudan iz Radonića, Dane Pekas Nikolin, sa Konjevrata, Nikola Skočić Špirin iz Nos--Kalika i Ante Bukić i Nikola Gulin iz Lozovca. Streljanju je prisustvovao i tajnik fašija ALACEVIĆ.

Aprila 20. pod Gab. br. 1293, naredio je Barbera streljanje četvorice talaca iz Šibenika: Milana Milakovića Milanova, privatnog nameštenika, Krste Čičmira, građevinskog preduzimača, Mate Čičmira, zidara i Drage Zrnčevića Ivanova. Streljanje je izvršeno u Lozovcu, na sam Veliki Petak 23. aprila a prisustvovao mu je Dr NICOLETTI, komesar opštine šibenske.

Aprila 24. streljani su u Bilicama, kod Lugovića kuća, taoci: Drago Milaš, pok. Mije, bolničar u Šibeniku, Šime Protega, Josip Kokić Mijin i Stanislav-Slavko Škugor Šimin, težaci iz Dubrave, Blaž Slavica, Vice Ćaleta, Nikola Mikulandra i Josip Piližota, težaci iz Bilica. Njihova mrtva tela ostala su na strelištu nepokopana čitava dva dana, tako da su ih psi počeli rastrzati. Kad su ih seljaci hteli pokopati, karabinieri su seljake zatvorili.

Maja 7. streljani su na Konjevratima taoci: Marko Krnić Antin, brat mu Josip, Josip Krnić Andrijin, Vice Krnić, Marko Čogelja pok. Šime i Ante Šupe pok. Marka, težaci sa Konjevrata, Boško Jurišić Nikolin, težak-radnik i Aleksandar Bogdanović, student, oba iz Šibenika. Jurišić i Bogdanović dovedeni su iz logora na Molatu.

Kad je prozvan za streljanje Marko Čogelja, on se javio da nije onaj koji je prozvan, tj. sin pok. Ante, nego da je sin pok. Šime, premda obojica imaju isto ime i prezime. Poručnik je izvadivši spisak lica koja su se imala streljati, to i ustanovio, ali je samo mahnuo rukom, precrtao olovkom kod imena žrtve oznaku "fu Antonio" i napisao "fu Simeone", te naredio da se nesrećna žrtva strelja.

Maja 19. pod Gab. br. 1350/3 naredio je prefekt BARBERA da se zbog porušenih telegrafskih stubova na pruzi Vrpolje-Perković strelja 66 talaca. Za streljanje, između ostalih, bili su predloženi i ljudi koji su u velikom procesu 87-orice pred Specijalnim sudom nekoliko dana pre toga bili oslobođeni. Prefektov posebni tajnik, major fašističke milicije PlERO MORGLIA, u privatnom pismu generalu BRANCATIU od 20. maja preporučuje da se mesto ovih, uzme 35 osoba iz šibenske okoline "koje bi radi njihovoga političkog vladanja, bilo dobro eliminirati". Za to masovno ubijanje naših ljudi naročito se interesovao sam GlUNTA, tada u Rimu, koji je otuda telefonirao svojima "da sve bude spremljeno za izvršenje streljanja, rezervišući sebi da poslednje odredbe da nakon svog povratka u sedište" - kako veli MORGLIA u već spomenutom pismu.

Maja 28. pod Gab. br. 752. BARBERA naređuje da se interniraju kao taoci pritvorenici Ive Slavica pok. Ante, Ive Slavica Markov, Ive Slavica pok. Nike i Paško Mihaljević Markov, svi seljaci iz Bilica.

Dan ranije, pod Gab. br. 752, Barbera prihvata predlog potpukovnika SESTILLIA pod br. 63782-4, da se uzmu kao prekobrojni taoci za opštinu Šibenik Ante Makelja pok. Paške i Ante Papak pok. Bože, težaci iz Primoštena.

Maja 28. pod poverljivim brojem 21/89, određuje potpukovnik SESTILLI, da se na Molat, po telefonskom naređenju prefekta BARBERE, pošalju kao taoci 46 seljaka iz Šibenika i okoline.

Velika većina, ako ne i svi, gore navedenih talaca streljana je odmah posle toga.

Neprekidno masovno streljanje talaca

Juna 7. depešom Gab. br. 1350/9, naredio je Barbera streljanje 40-orice talaca, koje je i izvršeno 9. juna u Mandalini kod Šibenika. Streljani su iz Bilica, Ante Jakšić Mijin, Ive Slavica pok. Ante, Ive Slavica Markov, Paško Mihaljević Markov, Marko Mikulandra pok. Mate, Petar Ćaleta Filipov, braća Petar i Marko Ćaleta pok. Luke, Mate Grubišić Markov, Nikola Šarić Nikolin, Blaž Ćaleta Paškin, Ive Ćaleta pok. Marka, Ante Ćaleta pok. Stipe, Jerko Ćaleta pok. Krste, Stipe Mikulandra pok. Ante, Marko Šarić pok. Jovana, sve seljaci iz Šibenika; Marko Baranović pok. Špire, Špiro Baljkas Jerkin, Mate Lambaša pok. Dume, Joso Ivić pok. Ivana, Frane Ercegović pok. Ante, Joso Klarendić pok. Luke, Mijo Lovrić-Seper pok. Franje, Mirko Baljkas Lovrin, Ante Baljkas Krstin, Mladen Maksimiljanović Milanov, Tome Ninić pok. Jose, Niko Junaković pok. Ante, sve radnici i seljaci; iz Dubrave kod Šibenika: Marko Rak pok. Krste, braća Stipe i Mate Škugor Josini, sve seljaci; iz Zatona kod Šibenika: Nikola Martinović pok. Nikole, Rudolf Mrsa pok. Roka i Roko.Jurić pok. Mate, seljaci; iz Primoštena: Ante Makelja pok. Paške i Ante Papak pok. Bože, seljaci; iz Raslina: Šime Lokas Jakovljev, seljak; sa Konjevrata: Šime Koštan Markov, seljak; iz Brnjica: Paško Ljubić pok. Paške, seljak; iz Skradina: Milan Milošević Markov, radnik.

Streljani su bili u najboljem životnom dobu, u velikoj većini očevi porodica. Za njima je ostalo 29 udovica i skoro stotina siročadi. Da krvave njihove rane budu još dublje, krvnici su im slali preko šibenske opštine metcima izrešetane i krvave haljine njihovih sinova, muževa, braće.

Juna 14. depešom Gab. br. 1350/11 naredio je prefekt BARBERA streljanje četvorice talaca iz Gaćeleza, seljaka, koji su i streljani sledećeg dana na Konjevratima. To su: Uroš Miodrag pok. Nikole, Mirko Ergić pok. Ljubomira, Ante Tabula Cvitkov i Nikola Ergić Markov.

Okrutnost zadarskog prefekta nije znala ni za kakve granice. Juna 21, pod Gab. br. 1350, kategorički naređuje svojim podređenima da moraju naterati stanovništvo da prisustvuje streljanjima i zamera što se streljani odmah pokopavaju.

Uzimanje talaca nije prestalo ni padom fašističke vlade u Italiji. Tako na pr. 27. jula pod Gab. br. 752 BARBERA naređuje da se kao talac za opštinu Šibenik internira na Molatu Marko Krnić Krstin, seljak sa Konjevrata.

Napred izneseni primeri iz samog jednog sreza, kroz kratko razdoblje od 4 meseca, pokazuju kolike je velike razmere uzela praksa uzimanja i ubijanja talaca od strane italijansko-fašističkog okupatora u celoj pod njima okupiranoj teritoriji Jugoslavije; ti strašni primeri potvrđuju svu ozbiljnost planova da se naša zemlja nasilno istrebi, o čemu Državna komisija poseduje druge autentične dokazne isprave, koje terete MUSSOLINIA i ostale visoke funkcionere italijanske državne vlade i vojne rukovodioce.

U ovim teškim ratnim zločinima uzimanja i masovnog streljanja talaca, otežanim okrutnim metodama izvršenja u srezu šibenskom, u toku marta -juna 1943 godine, Državna komisija utvrđuje - pored BENITA MUSSOLINIA, generala MARIA ROATTE i guvernera GIUSEPPE BASTIANINIA - za teške ratne zločince: drugog guvernera Dalmacije FRANCESCA GIUNTU; zadarskog prefekta GASPERA BARBERA; karabinierskog potpukovnika GUALTIERA SESTILLIA; karabinierskog kapetana BUNGARA; karabinierskog marešala FAISA; komesara za srez šibenički, generala BRANCATIA; komesara opštine šibeničke Dr NlCOLETTIA; sekretara fašia u Šibeniku GIUSEPPA ALACEVICHA; majora fašističke milicije PIERA MORGLIA i ostale njihove brojne saučesnike čija su imena Državnoj komisiji delimično već poznata.

Državna komisija smatra da svi napred imenovani ratni zločinci i njihovi saucesnici moraju biti izvedeni pred sud naroda nad kojim su strašne zločine izvršili.

DRŽAVNA KOMISIJA

za utvrđivanje zločina okupatora

i njihovih pomagača

D. br. 824/45

u Beogradu 11. aprila 1945.

Sekretar Državne komisije, Pretsednik Državne komisije,

dr Ivan Grgić, s. r.

advokat

Dr Dušan Nedeljković, s. r.

profesor Univerziteta