Miodrag Zečević

profesor Univerziteta

Jovan R Popović

direktor Arhiva Jugoslavije

Dokumenti iz istorije Jugoslavije

III tom

SAOPŠTENJE BR. 43

Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

Na osnovu originalnih dokumenata zaplenjenih sa arhivom tzv. dalmatinske vlade (Governo della Dalmazia) u Zadru i sa arhivom zadarske prefekture i drugih italijansko-fašističkih okupatorskih ustanova, Državna komisija utvrđuje odgovornosti guvernera GIUSEPPA BASTlANINI-a i čitavog niza njegovih civilnih i vojnih saučesnika u sistematskim zločinima vršenim nad stanovništvom "anektiranog" dela Dalmacije. Guverner Bastianini, bivši italijanski ambasador u Londonu, član Velikog Fašističkog Veća, odlikovan najvećim italijanskim ordenima, kao nosilac ordena Sv. Mauricija i Lazara - kraljev rođak, Cugino del Re, - lišen svih obzira čovečnosti, drsko gazeći običaje civilizovanoga društva i zakone ljudske savesti, davao je kroz svoje naredbe pravac jednom krvavom režimu, u kojemu su ljudski životi, lična sloboda i druga osveštana prava i svetinje našega naroda bile oglašene za stvari bez vrednosti.

Samo jedna naredba br. 453 od 7. juna 1942. g., koju ovde u prevodu prenosimo, započinje nedogledan niz zločina: ubistva bez suda i dokaza krivice, interniranje stanovništva koje nije ničim dalo povoda za to, totalno osiromašenje zbog oduzimanja celokupne imovine nedužnim licima, izgladnjivanje stanovništva uskraćivanjem racioniranih namirnica, otežavanje i davljenje privrednog života; poljoprivrede napose, jer zemljoradnici bez naročite propusnice nisu mogli u polje ići ni stoku na pašu izgoniti (kulturni, socijalni i politički život bio je i onako već potpuno ugušen).

Tekst pomenute naredbe glasi :

VLADA DALMACIJE

Ml

GIUSEPPE BASTIANINI

Vit. Vel. Krsta Ordena Sv. Mauricija i Lazara i

ITALUANSKE KRUNE

GUVERNER DALMACIJE

na osnovu ovlašćenja koja su nam data Kr. Dekr. od 7. juna 1941.-XIX,

br. 453,

NAREĐUJEMO:

Član 1.

Oni koji, na anektiranoj teritoriji zadarske provincije, napuste opštinu u kojoj stalno prebivaju, u nameri da se udruže sa odmetnicima, biće upisani u naročite spiskove, koji će se sastaviti za svaku opštinu posebno.

Za prvu primenu ove Naredbe, taj spisak odobrićemo Mi. Docnije popunjavanje vršiće Prefekt provincije na predlog vlasti Javne Bezbednosti i Komande Grupe Kr. Karabinijera.

Spiskovi će biti stavljeni do znanja policiji i komandantima mesta i afišom objavljeni u sedištima opština i u drugim važnijim naseljima.

Član 2.

Oni koji budu uneseni u spiskove, biće smesta streljani, čim se uhvate. Porodice u spisak unesenih lica, smatraće se za taoce i neće moći, iz bilo kojeg razloga udaljiti se iz mesta svoga prebivanja.

Ko pokuša da se udalji biće streljan po nalogu nadležnog funkcionera Javne Bezbednosti ili oficira Kr. Karabinijera.

Imovina upisanih lica biće odlukom prefekta konfiskovana; pokretna imovina biće prodana najpovoljnijem nudiocu, a prihod predan opštini za upotrebe E. K. A.; u istu svrhu upotrebiće se i nepokretna imovina.

Član 3.

Ko hoće da se udalji iz mesta stalnog prebivanja moraće dobiti propusnicu u najbližem uredu Javne Bezbednosti ili Komandi Kr. Karabinijera,

Staresine sela ovlašćeni su pod ličnom odgovornošću izdavati dozvole za vreme neophodno potrebno da se stigne do ureda Javne Bezbednosti ili do Komande Kr. Karabinijera.

Ured Javne Bezbednosti, Komanda Kr. Karabinijera i staresine sela vodice naročiti registar, po rednom broju, izdatih propusnica i dozvola za kretanje.

Ko god bude zatečen izvan mesta svoga stalnog prebivanja bez propusnice ili dozvole kretanja ili ko se ne bude držao pravca kretanja sadržanog u propusnici ili dozvoli, biće smesta uhapšen i, po nalogu funkcionera Javne Bezbednosti ili oficira Kr. Karabinijera, bez odlaganja streljan.

Član 4.

Neće se izdavati namirnice u selima koja leže između Obrovca, Žegara, Mokrog Polja, Pađena, Kistanje, Modrina Sela, Parčića, Zelengrada i Županje sve dotle dok starešine sela, zajedno sa najmanje još 8 stanovnika ne dođu pred komesara opštine obrovačke ili kistanjske, da bi pred istima, pred funkcionerima Javne Bezbednosti, pred komandantom Kr. Karabinijera i Komandantom mesta preuzeli obavezu:

a) Da će u svako doba biti na raspoloženju civilnim i vojnim vlastima radi pomoći u odbrani javnoga reda, domova i imovine građana;

b) Da će, pod vodstvom Kr. Karabinijera, pomagati u traženju, identifikovanju i hapšenju lica upisanih u spiskove i drugih počinilaca krivičnih dela kao i u pronalaženju naoružanih lica na susednoj teritoriji.

Izdavanje namirnica biće tako isto smesta obustavljeno stanovništvu onih područja gde budu izvršena krivična dela kao što su rezanje telefonskih i telegrafskih stubova, bacanje eksploziva i oružanih napada.

Član 5.

Ako krivična dela predviđena u prednjem članu budu izvršena, i ako se utvrdi da su ta dela posledica grubog nehata od strane starešine sela i stanovnika koji su preuzeli obavezu da će sarađivati na odbrani javnog reda, on i među njima, koji budu odgovorni, moći će bez daljega da budu streljani po nalogu funkcionera Javne Bezbednosti ili oficira Kr. Karabinijera.

U svakom slučaju biće streljani, uvek po nalogu gore navedenih vlasti, on i koji budu pružali podršku, pomoć ili u ma kom vidu pomagali odmetnike.

Član 6.

Lica koja se do 22. juna ov. god. vrate u mesto prebivanja iz kojega su se udaljili i prijave se organima mesne policije, osim da su neposredno i lično odgovorni za druge zločine, oslobađaju se kazne zbog dela sudelovanja ili organizovanja oružanih bandi, a tako isto neće snositi posledice predviđene u čl. 2 ove Naredbe.

Član 7.

Ova Naredba, objavljena afišom, stupa na snagu odmah. Iz Guvernerove rezidencije Zadar, 7. juna 1942-XX

Bastianini, s. r.

Ova Naredba guvernera Bastianinia u stvari nije unela naročitu novinu u dotadašnji režim italijansko-fašističke okupacije u Dalmaciji. Ali, izgleda, nije bilo jednoobraznosti u postupcima, što je dalo povoda da se naredbom aktivnost izvršilaca ujednači još više i još više pooštri i da joj se pruži "pravna" podloga.

Šta ona sadrži?

1) Da se streljaju svi uhvaćeni borci NOV, ma da je ona spoljašnjim znacima, vojnom organizacijom, sredstvima i metodama ratovanja ispunjavala uslove međunarodnih zakona i običaja rata na kopnu.

2) Da se njihove porodice interniraju i da ce smatraju za taoce.

3) Da im se konfiskuje imovina.

4) Udarena je kolektivna kazna za stanovništvo zabranom kretanja iz mesta stalnog prebivanja pod pretnjom streljanja.

5) Naređeno je izgladnjivanje naroda u Bukovici.

6) Ustanovljena je smrtna kazna za starešine sela i za "garante" u Bukovici zbog navodne krivice iz "grubog nehata".

7) Prepušteno je lokalnim policiskim organima pravo arbitrarnog odlučivanja o životu i smrti građana.

Naredbom je zapravo jedan deo međunarodne liste ratnih zločina prenet u fašističko zakonodavstvo o načinu upravljanja sa jednom okupiranom pokrajinom.

Pošto su funkcioneri Javne Bezbednosti i karabinijerski oficiri i dalje različito postupali, naročito u pitanju streljanja ljudi, uputio je guverner Bastianini Komandi Kr. Karabinijera Dalmacije pod br. S. G. 518/12683 od 10. jula 1942.-XX uputstvo o izvršenju Naredbe iz kojeg se vidi da su fašistički izvršioci streljali svakoga koga su zatekli bez propusnice (čl. 3), a starešine sela i "garante" (čl. 5) čim se na njihovoj teritoriji desio kakav slučaj predviđen u čl. 4 Naredbe.

Bastianini sad popušta pred sve jačom narodnooslobodilačkom borbom i objašnjava da ne treba streljati lica koja nisu uzela propusnicu iz nepoznavanja zakona, nego samo takva koja se bez propusnice kreću u nameri vršenja nedozvoljenih dela. Ove poslednje treba smesta streljati, a one prve kazniti zatvorom od jedne godine ili novčano do 10.000 lira ili će se internirati. Bitan je elemenat namera dobra ili zla kod uhvaćenog lica, -tumači Bastianini svojim dželatima - ostavljajući nijihovoj diskrecionoj, vlasti da u sumarnom polieiskom postupku ocene sami, hoće li uhvaćenom licu glavu skinuti ili će ga drukčije kazniti.

Dokle kod običnih "krivaca" treba ispitati "zločinačku nameru", za starešine sela i za "garante" dovoljno je utvrditi grubi nehat, pa da budu "bez daljega streljani".

Ova naredba izdana samo za zadarsku pokrajinu, bila je naredbom guvernerovom br. S. G. 287/3458 od 1. februara 1943. XXI proširena i na splitsku i kotorsku pokrajinu.

Guverneru Bastianiniu pričinilo se u jednome trenutku da njegovi organi - prilježni u streljanju, u masovnom hapšenju i interniranju, kako svedoče mnoge izvorne isprave u posedu Državne komisije - nisu dovoljno energične u pljačkanju i u tom pravcu izdaje nalog prefekturama, koji zadarski prefekt prenosi aktom br. prot. 614 od 3. marta 1943.-XX a koji glasi:

Kr. Prefektura u Zadru Zadar, 3 marta 1943.

Odeljenje Gab. Br. prot. 614 A. - XXI

Predmet: konfiskacija imovine odmetnika

- SRESKOM KOMESARU - ŠIBENIK

- PREFEKTNIM KOMESARIMA POKRAJINE

- KOMANDI PEŠ. DIVIZIJE "ZARA"

- KOMANDI DIVIZIJE "CELERE" - ŠIBENIK

i na znanje

- FEDERALNOM SEKRETARU R N. F.

- POKRAJINSKOJ SEKCIJI ZA ISHRANU

- ZOOTEHNIČKOJ SEKCIJI

- KOMANDI GRUPE KR. KARABINIERA

ZADAR

Vlada Dalmacije naređuje da se bez daljega izvrši čl. 2 naredbe od 7. juna 1942. g. br. 150 u pogledu konfiskacije imovine odmetnika i njihovih porodica.

Međutim neka se smesta preduzmu mere u cilju konfiskacije stoke koja pripada porodicama onih, koji su se odmetnuli posle 1. ov. mes.

U isto vreme kada pošaljete ovoj Prefekturi spisak stanovnika koji su prišli odmetnicima, postarajte se da se odmah sporazumete sa Pokrajinskom sekcijom za ishranu i sa Zootehničkom sekcijom radi prikupljanja i pratnje zaplenjene stoke do Zadra.

Sporazumećete se sa Komandom mesta radi potrebne oružane pratnje i zaštite stoke od sabirnog mesta odredišta.

Očekujem potvrdu o izvršenju.

U pogledu konfiskacije i upotrebe druge pokretne i nepokretne imovine odmetnika i njihovih porodica daću naknadna uputstva.

Prefekt Gen. Gaspero Barbera

Pridržavajući se da na osnovu drugih brojnih dokaza utvrdi odgovornosti svih saučesnika u izvršenju zločinačke Naredbe, Državna komisija na osnovu ovde navedenih dokaza utvrđuje kao teške ratne zločince: guvernera Dalmacije GIUSEPPE BASTlANINI-a i prefekta zadarske provincije gen. GASPERO BARBERA.

Državna komisija smatra da ovi ratni zločinci moraju biti izvedeni pred sud našeg naroda nad kojim su zločine izvršili.

DRŽAVNA KOMISIJA

za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

D. br. 618/45

u Beogradu, 22. marta 1945.

Sekretar Državne komisije,

Dr Ivan Grgić, s. r.

advokat

Pretsednik Državne komisije,

Dr Dušan Nedeljković, s. r.

profesor Univerziteta